Борис Степанов Хилари Клинтон, главни кандидат за председника САД из Демократске партије САД, поново се нашла у непријатној причи. Почетком августа родитељи два Американца који су погинули 2012.године у Бенгазију поднели су суду пријаву против ње. Родитељи Шона Смита и Тајрона Вудса оптужују госпођу Клинтон за противзаконите поступке који су довели до погибије њихових синова и за клевету која им је нанела моралну штету“. Клинтонова је јако дуго у разговору с новинарима и бирачима упорно убеђивала да САД нису изгубиле у Либији ни једног човека. По њеним речима, САД нису имале проблема са подршком европских и арапских савезника у току рада са НАТО-ом. То је била чиста лаж. Дотле је већ читава Америка знала да су 11.септембра 2012. при нападу на конзулат у Бенгазију погинули амбасадор Кристофер Стивенс, сарадник дипломатског представништва и два бивша специјалца. До октобра прошле године „либијско питање“ је стигло у Конгрес САД и Хилари Клинтон је била принуђена да призна да је одговорна за трагедију у Бенгазију. Притом, она је то учинила прилично цинично, пошто је констатовала да се она лично није бавила безбедносним питањима. Тиме је требало да се баве професионалци, а не Стејт департмент, тим пре не државни секретар – убеђивала је. У Конгресу је тада успела да се извуче. Али прошлост веже и тера да се огледамо за собом. После свега су Хилари позвали у ФБР, али није било већег разглашавања. Њен супруг, Бил Клинтон, помоћу своје штићенице из министарства за правду је почео да притиска тајне службе и – „либијска трагедија“ је проглашена за трагичну случајност, за који демократски кандидат за председника није ни мало крив. Пут ка Белој кући је поново рашчишћен. Ко је и како је помогао Хилари да се ослободи „либијског синдрома“ остаће тајна, сакривена са седам печата. Ознака „строго поверљиво“ очигледно има рок важења од више деценија. Највероватније је да је у ту тајну операцију било увучено јако много утицајних политичких фигура. Али у САД, на срећу, још увек постоји правосудни систем. Судија главног суда у округу Колумбија, на чије име су родитељи Шона Смита и Тајрона Вудса поднели одштетни захтев, уопште не мора да води рачуна о закључцима дугих заседања парламентарних комисија које су се бавиле истрагом, на извештаје експерата и тајних служби. Врло је вероватно, а тога се демократе пред финалним кругом председничке трке плаше више од било чега, да судија може да одлучи тако да то не буде у корист Хилари Клинтон. И само зато што сматра да је таква одлука правилна. Сада у САД сви „гледају у шољу“ када ће он то учинити: уочи 8.новембра или после њега када ће, поштено говорећи, то бити савршено свеједно. Не треба да се заборави да је Обама за своју операцију у Либији 2012.године више пута изјавио да она представља његову највећу грешку. Цео свет је знао да су САД и НАТО бомбардовале земљу и довеле до њеног уништења. Грађански рат у Либији траје већ четири године. Сада се Обама одлучио да, ради гушења џихадиста које је он, у суштини заједно са хилари Клинон, и довео на власт, наноси ударе из ваздуха. 11.септембра 2012. ни Обама, ни државни секретар Клинтон једноставно нису ни разумели шта се то дешава у Бенгазију. Интересантно је и да су на конзулат нападали они исти људи којима су раније Бела кућа и Стејт департмент помагали. А опсаду су прекинули амерички непријатељи који су се дотле борили на страни Гадафија. Да они у Бенгази нису стигли на време, било би много више жртава. слика bozhyvu.tumblr.com/post
