Борис Степанов У Бриселу су сви чекали да у Белу кућу стигне Хилари Клинтон, али се у њој нашао Доналд Трамп. Читаво руководство ЕУ и НАТО-а се додворавало Обами и демократама Сједињених Држава, замало па сваког божјег дана. Играли су оштро и јасно, говорили са екрана највећих европских телевизијских канала и највећих медија Старог Света само о томе како ће добро сви да почну да живе када 45. председник САД постане Хилари Клинтон. Али – стигао је Трамп и сви су се укочили од ужаса. Елита је покушавала да своја гледишта натури бирачима, али је бирачко тело САД и Европе одбило да то прихвати и побунило се. Американци су одбацили идеолошки тоталитаризам који им је методично натурао тим Обаме и Хилари Клинтон. Људе су упорно обмањивали социолози – шарлатани, новинари – аналфабете који су измишљали невероватне приче и бајке о кандидату – милијардеру. Шта више, неколико година су бирачи Сједињених Држава и Европске уније убеђивани колико је толеранција важна, инсистирајући да се одобри шема уништавања породичних односа и бракови особа истог пола, као и потпуно неконтролисани абортуси. Својски су се трудили да хришћански морал и васпитавање деце у нормалној породици претворе у нешто што је престало да буде у моди. Савремени млади људи који су били у сталној трци за прављењем каријере, односно за новцем све чешће се жене после 35.године. А женама се уопште препоручује да до 28 – 30. године не рађају. „Прво себе обезбедите, зарадите за кућу, аутомобил и савремену технику за домаћинство, па тек после тога мислите на породицу и децу“. То је била парола која се деценијама могла чути у САД и Европској унији. Резултат је био да је Европа почела да рађа мање и тако да тихо изумире. Али за ЕУ, како су то говорили у Вашингтону, то баш и није био неки велики проблем. Увек се могу довести нови људи са севера Африке, Блиског Истока и тако даље. Они сваке године обнављају потомство, и њихове су породице баш пуне деце. Американци се поносе својом многонационалном државом и афроамериканцима, чији су преци били робови који су довожени из Африке. 200 година отада Американци су то сасвим заборавили. Бизнис преко поробљавања је од Америке направио велику и богату земљу. Тако да уколико Европљани успеју да се одрже сто година – можда ће и код њих наступити рај на земљи. И још – Вашингтон је чинио све како би се европска елита што више уситнила. У Француској су поставили слабог Оланда, у Британији за премијера неразговетног Дејвида Камерона. У Пољској су на власт довели партију Качинског који је одмах прихватио да му у сопствену кућу поставе америчке против-ракетне системе. Сада се Варшава врпољи и труди из све снаге да успостави јаке везе са Француском и Немачком. А Париз и Берлин, отворено говорећи, то не прихватају ни за какве паре. Америчке газде европске елите су изгубиле власт у Вашингтону, а Обамини штићеници сада могу све да изгубе. Већ се појавила нова формула „Више Европе – више интеграције“. Јункер, Туск и Шулц су у току председничке кампање САД себи дозвољавали не баш дипломатске, чак и надмене изјаве на Трампову адресу. Они су навикли да никада неће бити кажњени ма шта говорили и да их нико никада неће критиковати. Тројка Јункер – Туск – Шулц упорно захтева да мишљење других не сме да се разилази од њиховог. Елита ЕУ је убеђена да је њој дозвољено баш све. Све мора да буде како они желе, а остало уопште није битно. Они себе сматрају за заштитнике демократије, мада у ствари према тој демократији немају баш никакав однос. Мастиљаре које су се пробиле у врх власти су одавно заборавиле да они у ствари треба да штите интересе оних који су их бирали. Туск се обрукао у читавој ЕУ када је на социјалној мрежи написао познату ритуалну реченицу „Довољан је један Доналд у политици“. Једноставно и јасно! Али да ли ће то тако схватити и 45. председник САД? Истина, он је човек коме хумор није стран, тако да ће можда да се сажали на свог брљивог имењака из Пољске. Видећемо.
