Специјално за Њуз Фронт! Лидер Српске Деснице Миша Вацић о ситуацији између Русије и Украјине
Лидер Српске Деснице Миша Вацић специјално за Њуз Фронт 1. Шта мислите о Путиновој специјалној операцији? Лично сматрам да је специјална операција коју је покренула Руска Федерација била изнуђена. Сведоци смо тога да су последњих година пропали сви покушаји дипломатског решавања конфликта на истоку Украјине. Све време од 2014. године се тражило решење са Украјином […]
Специјално за Њуз Фронт! Лидер Српске Деснице Миша Вацић о ситуацији између Русије и Украјине
Лидер Српске Деснице Миша Вацић специјално за Њуз Фронт
1. Шта мислите о Путиновој специјалној операцији?
Лично сматрам да је специјална операција коју је покренула Руска Федерација била изнуђена. Сведоци смо тога да су последњих година пропали сви покушаји дипломатског решавања конфликта на истоку Украјине. Све време од 2014. године се тражило решење са Украјином и западним земљама. Сви потписани споразуми, почевши од онога са Јануковичем из фебруара 2014. године, па до Минских протокола, изгледа за власти у Украјини нису били обавезујући. Осам година су стизале финансије са запада за обучавање и наоружавање Оружаних снаге Украјине, паралелно са обуком паравојних формација, које су касније узеле најактивније учешће у агресији на рускојезично становништво Украјине. Паравојне формације су у свим сукобима и ратовима погодне да се на њих свали већина одговорности за злочине, те да се оперу руке након рата. Тако је замишљена нова „Олуја“ у Днобасу. За све то време одвија се активна русофобија на свим нивоима друштва у Украјини. Било какве организације које су биле проруске или су имале некакве везе са Русијом, или су просто у називу имале руски префикс, бивале су забрањиване и прогањане. Чак и уколико су из сфере културе, уметности, науке… Потпуно је забрањено образовање на руском језику. Забрањени су медији на руском језику. Донет је закон којим су сви у јавној служби морали да користе искључиво украјински језик (радници у пошти, на железници, у администрацији, банкама итд.) иако је тај језик претходно говорила мањина становништва у Украјини. Затим је уследио удар на цркву. Пре пар година је уз активан ангажман власти створена нова Православна црква Украјине, која је настала спајањем две расколничке цркве. Но и даље је већина становништва Украјине остала верна канонској цркви по митрополитом Онуфријем. Истамбулски патријарх је дао уједињеним расколницима неку полуаутокефалост а заправо је везао ту нову „цркву“ тесно за себе, чак им није дао ни могућност црквеног судства без посредовања Истамбула.
Сличан процес се одвијао и код нас у комшилуку. У Црној Гори је власт Мила Ђукановића такође покушала да створи своју цркву, без икаквог историјског континуитета, без утемељења, тикву без корена. То су све разлози због којих су Руси морали да реагују. Ипак, најважнији тј кључни су геостратешки разлози. Постоје спекулације да су Украјину желели примити по убрзаној процедури у НАТО крајем ове или почетком следеће године. Друго, Украјина је већ увелико развијала нуклеарно оружије. У томе је добила помоћ од Британије. То је и сам Зеленски потврдио, рекавши да они желе да се повуку из Букурештанског договора и развију своје нуклеарно оружје. Треће, у Украјини се, према тврдњама Руса, налазио велики број био-лабораторија, у којима су људи са запада заједно са Украјинцима развијали различита биолошка оружја.
Имајући све ово у виду, барем ми Срби, који смо прошли нешто слично, и још увек пролазимо, можемо разумети зашто је покренута специјална операција у Украјини. Посебна прича су ратна дејства и страдање народа у Украјини. Нама у Србији је јасно да на обе стране страдају православни словенски народи који су нам блиски али нам је такође јасно и да је руски народ, који се тешко покреће на овакве акције, био принуђен да реагује.
2. Шта мислите да ће се десити после специјалне операције?
Пре свега се надам да неће бити много цивилних жртава, па ни војних. Уверен сам да руски народ не жели зло својој украјинској браћи и вероватно због тога ова операција иде овако споро, да би се максимално избегле цивилне жртве. После операције, Украјину чека потпуна обнова али и политичко-безбедносна преоријентација. Русија је већ спремила огромна бесповратна средства, којима ће се обновити оштећена инфраструктура у Украјини. Територија Украјине ће престати да буде западна колонија, и то је оно што је у овом моменту најважније не само за руски и украјински народ, већ и за мир и безбедност тог дела па и целе Европе. Украјина мора да буде независна и да сам одлучује о својој судбини.
3. Да ли се Европа довела у невоље због увођења санкција Русији?
Треба разликовати политику САД од политике Европе. Европске земље у овом моменту су изразито русофобне за разлику од Американаца. Американци су прагматичан народ. Они могу истовремено и да вас воле и да ратују с вама ако им је то у интересу. Довољно је погледати видео клип познатог Холивудског глумца и бившег гувернера Калифорније Шварценегера у којем он тврди да је русофил, да воли и поштује руски народ, и упоредити то са ситуацијом у Европи, где се руски студенти избацују са факултета, забрањује се Чајковски и Достојевски и врши се дискриминација и прогон руског народа, попут Јевреја у нацистичкој Немачкој. Европљани нису прагматични. Показали су прилично ирационалнима. У Немачкој је поново покренута масовна хистерија и мржња према једном другом народу, као за време Хитлера. Изгледа да им Други светски рат није помогао да се ослободе својих старих навика. Темељи садашње ЕУ су управо у немачкој индустрији и економији. Европљани се понашају као мала деца јер буквално секу грану на којој седе, покушавајући да нанесу штету Русији путем санкција. Русија се већ свакако годинама уназад налази под санкцијама. Русија ће преживети ове санкције. Просто ће се окренути Кини или неком другом тржишту. Европљанима је изгледа само фалио повод да те санкције заоштре на максимум. То је наравно сулудо. Због мржње према Русима, Европљани практично кроз санкције врше економско самоубиство.
Данас можемо видети да у Немачкој престају да раде градилишта јер немају вуше метала, шрафова и ексера. Не треба ни спомињати раст цена енергената и комуналних услуга. Инфлација је огромна. Тако нешто ће тешко издржати било која привреда. Што је најсмешније, они се правдају пред својим грађанима и поручују им да је за све крив Руски народ. Па зар нису слично радили и пред Други светски рат, када су за своју економску пропаст кривили јеврејски народ, а током рата су побили на милионе високообразованих припадника тог народа, стручњака, инжењера, и свих оних који су били лојални Немачкој држави и који су им могли користити. Тај аутодеструктивни елемент код западних Европљана изгледа није ништа ново у историји.
4. Шта мислите о политици Србије према Русији у овако тешким временима?
Србија тренутно успешно балансира између Русије и Европе. Морамо бити свесни да Србија трпи огромне притиске од стране Запада због свог односа према руском народу. На Србију се врши заиста велик притисак да уведе санкције Русији. Србија је на жалост гласала у Уједињеним нацијама против Руске Федерације, али је зато одбила да уведе санкције. За Србију би било најидеалније када би успела да задржи свој тренутни статус и не уведе санкције Русији. Није то смо ствар економског интереса. Реално Србија је по питању економије највише ослоњена на запад. Санкције Русији би свакако уздрмале српску економију али она не би пропала. То је пре свега ствар наше солидарности са руским народом. Срби и Руси су братски народ, пријатељи. Пријатељ пријатеља не оставља у невољи. Руси су сад у невољи. Руси сад пролазе оно што смо ми пролазили ’90. година ХХ века али Срби желе да Руси знају да имају јединог пријатеља у Европи.
Треба напоменути и да је апсолутна већина српског народа, више од 80% увек уз братски руски народ и у добру и у злу.
5. Хоће ли се Украјина коначно окренути својој руској браћи и игнорисати НАТО и ЕУ?
Проблем с овим дешавањима у Украјини није тако једноставан. Руски народ је морао реаговати озбиљније много раније. Ми Срби, да смо нуклеарна сила као Руси, не бисмо били толико стрпљиви и толерантни према онима који нам убијају децу, бришу историју, бомбардују градове, затиру идентитет и планирају да поставе ракетне системе уперене према нашој земљи. Тај проблем је требао бити решен одмах након распада СССР. Руси су се ослонили на некакве уговоре и међународно право. То је у данашњем свету веома наивно. Јесте поштено и витешки али је наивно. Ако већ нису реаговали после распада СССР, после евромајдана су морали раговати. Зашто се чекало 8 година? За тих 8 година урађено је много на удаљавању руског и украјинског народа. Сада су ствари кулминирале.
Људи који живе у Украјини су све ове године били под јаком пропагандом, и постојала је опасност да кроз 10-15 година у Украјини не буде више Руса у језичком и културном смислу. Слични процеси су и нама познати на простору бивше Југославије, у Хрватској и у Босни и Херцеговини. Украјина је за Запад само инструмент. Инструмент који се користи против Русије.
Сад постоји опасност, ако Русија не предузме озбиљне мере, да врати рускојезично становништво свом изворном идентитету, да због ратних околности ти људи одустану од тог идентитета у потпуности. На томе се мора озбиљно радити, иначе је ова специјална операција изведена само делимично и на кратке стазе.
Украјина данас нема никакву субјективност и суверенитет. Она данас представља само објекат међународних политичких процеса. Ово данас је један историјски тренутак, пре свега зато што смо сведоци престанка потпуне западне доминације.
Специјално за Њуз Фронт! Лидер Српске Деснице Миша Вацић о ситуацији између Русије и Украјине