Након једанаест и по година Обавјештајно-безбједносна агенција (ОБА) БиХ добила је ново руководство. Одмах по именовању, новог директора почели су да оспоравају с више страна, спочитавајући му блискост с Алијом Изетбеговићем и, уопште, ратну прошлост. Дуго су отпор пружали и Американци. У више наврата изнијели су своје неслагање, а могуће именовање Османа Мехмедагића на мјесто директора Обавјештајне агенције БиХ био је главни разлог што је Џон Бренан, директор ЦИА, упутио писмо предсједавајућем Предсједништва БиХ, у којем је истакао да његова агенција жели да буде консултована у вези са избором новог директора. Узалуд, Бакир Изетбеговић је био упоран, досљедан и, показало се, јачи од свих препрека у намјери да оствари очев аманет. Од конституисања, ОБА се у БиХ доживљава као страно тијело. Из Српске су највиши званичници за ОБА у више наврата нагласили да је „у функцији странаца и уперена против Републике Српске“. Као предсједник Народне скупштине, Игор Радојичић је указао да ОБА од свог оснивања ниједну информацију није доставила институцијама Српске. Примједбе на рад ове агенције могле су се чути и у Парламенту БиХ. Тако је посланик ХДЗ БиХ Нико Лозанчић, током расправе о раду ОБА, истакао да је стекао утисак да БиХ и нема обавјештајну службу, а да је ОБА сервис страних служби у БиХ. Бакир Изетбеговић је у вези са фебруарским догађајима из 2014. године цинично рекао да је све што је ОБА учинила било да га је „Џуво позвао и рекао му да бјежи из куће“. Иако ОБА никоме није била по вољи, њено руководство је трајало и политички наџивјело више различитих структура власти. Разлог је у томе што су политички лидери доживљавали ОБА као амерички плац у БиХ, а са Американцима нико није хтио да се замјера. Посматрано с те стране, промовисање оспораваног Мехмедагића у директора ОБА могло би се посматрати као Изетбеговићев подвиг, и као корак ка суверенитету БиХ. С друге стране, СДС је имао врло квалитетног кандидата за замјеника директора, иначе припадника ОБА, од којег су одустали чим су се Американци намрштили, а разлог је био што се у једном периоду налазио у ширем кругу обезбјеђења првог предсједника Републике Српске Радована Караџића. Иако у јавности познат као пратилац Алије Изетбеговића, Мехмедагић је годинама, све доскоро, био шеф Одјељења за тајно праћење и документовање, које је на гласу као својеврсна служба у служби, и никоме није сметао. Већ по првим, одмјереним изјавама које је дао за јавност, у вези са припадником ОБА који је бацио топовски удар под ауто генерала Јелеча у тунелу Салаковац, показао је да има бољи осјећај за јавност од свог претходника, Алмира Џуве. Новом директору неће бити лако. Његов рад ће се налазити под америчком лупом, биће изложен сумњама из Српске, а у Федерацији оспораваће га сви који не воле Алију. Што се тиче Републике Српске, у веома комплексној безбједносној ситуацији, када је у БиХ могућност новог терористичког напада само питање времена, она треба да развија властите потенцијале у сектору безбједности и да сарађује са свима који сарадњу искрено желе. http://pressrs.ba/info/kolumne/predrag-ceranic-sta-je-nama-oba-bih-25-11-2015
