Уводна реч г. Млађена Цицовића, Директора Представништва Републике Српске у Београду Даме и господо, Представништво Републике Српске у Србији, у чије име вам се обраћам као један од организатора ове конференције, често – поред представничких послова и организовања сарадње Србије и Републике Српске у привреди, култури, просвјети, умјетности, наравно, и у политици – организује и научне скупове, округле столове и конференције о свим темама битним за Републику Српску, али и оне које су ширег значаја. Дуго би трајало да набрајам шта смо све организовали и са којим све научним, академским, високошколским и осталим институцијама и друштвима, па ми дозволите сада да се прво захвалим госпођи Ањи Филимоновој и Фонду стратешке културе, што су препознали неправду по Републику Српску и српски народ , у тренутку кад су нам подршка и помоћ најпотребнији, и дошли са предлогом да заједно организујемо ову тематску конференцију. У дугом низу неправди према Републици Српској и њеним грађанима је и ова последња одлука Уставног суда Босне и Херцеговине о укидању Дана Републике Српске, која је више слика њиховог политичког опредјељења да сталним чињењем неправди – свим средствима и на свим нивоима – слабе Републику Српску, него што би могла бити жеља за успоставом правде и поштовања Устава и закона, при томе унапријед знајући да таква неправедна одлука неће бити испоштована у Републици Српској. Имајући све то у виду тема ове конференције: “Суд и Тужилаштво БиХ у контексту (де)стабилизације Босне и Херцеговине“ значајна је, не само за Републику Српску, него и за све земље и народе у региону, а и у свијету који трпе притиске међународних институција у служби великих сила, гдје су на дјелу увијек и на све начине дупли аршини: један за оне који су им послушни, а други за све који желе да сачувају своју слободу, истину, правду, своју вјеру и традицију, свој језик и културу… Колики је значај независног Суда и Тужилаштва у некој земљи може се видјети баш по томе колико слободе, истине, правде и равноправности у изражавању имају сви грађани, како појединачно, тако и као припадници организованих дијелова државе, општина и региона, а нарочито у државама које су формиране као што је формирана Босна и Херцеговина по Дејтонском споразуму. Неправедан Суд и Тужилаштво су свакој сили најсигурније средство присиле, средство којим се народ угони: данас у неравноправност, а сутра у подаништво и ропство. Неправедан Суд и Тужилаштво су свакој сили, кажем, сигурно средство, јер су по много чему легални, али су нелегални у оном основном, а то је: нису једнаки према свима, дакле, немају мандат да туже и суде слободно; нису слободни од политике. Суд и Тужилаштво који су под политиком не могу и никад неће моћи дати слободу неком ко је невин, јер су и сами неслободни, а истовремено: пуштајући на слободу кривца и злочинца постају саучесници у свим кривицама и у свим злочинима. Тамо гдје су Суд и Тужилаштво макар само могући саучесници нема мирног и доброг живота, а тамо гдје су они већ дубоко заглибили у саучесништва мало се чему добром можемо надати. Грађани Републике Српске у Босни и Херцеговини нису слободни и равноправни пред Судом и Тужилаштвом у БиХ , јер – прије свега – Суд и Тужилаштво у БиХ нису у складу са Уставом (члан 3 Анекса 4. Дејтонског споразума) и зато је наша борба за поштовање слова Дејтона, а не “Духа Дејтона“, борба за равноправност, борба за успоставу Судства и Тужилаштва у Босни и Херцеговини у складу са Уставом, јер само тако успостављен непристрасан Суд и Тужилаштво, може бити гарант мира и стабилности у Босни и Херцеговини и у региону, а и примјер другим народима и ентитетима у земљама сличне неправде. Много више и конкретније о свему овоме ће вам у свом излагању рећи господин Никола Ковачевић, савјетник Министра правде у Влади Републике Српске, а ја – увјерен да ће сви учесници ове конференције дати пуни допринос праведнијем виђењу прилика у Босни и Херцеговини, па и практичном путу до правих рјешења и успоставе стабилности – у том увјерењу вас још једном поздрављам.
