Славило се у централи НАТО у Бриселу. Месецима је трајало натезање да ли ће Црна Гора добити позив да приступи НАТО. Поједине европске државе су упозоравале да многи критеријуми нису испуњени, а нису желеле ни претерано да се замерају Русији. Ширење НАТО је пре свега политичка порука. Превагнуо је амерички став, а како се може чути из кулоара, било је и притисака и претњи из Вашингтона. Зашто је Американцима толико стало до Црне Горе у НАТО? То није јасно ни америчким експертима. Црну Гору нико не угрожава, нити се повећавају капацитети НАТО пријемом ове земље. Подсмешљиво, часопис „Форбс“ је о позиву Црној Гори известио са једним великим „ВАУ“ и напоменуо да је „Црна Гора НАТО-у као бескорисни пријатељ са Фејсбука“. НАТО-у је после свих пораза које је претрпео требао један „медијски успех“. Отуда и инсистирање на позиву Црној Гори. И без референдума у самој Црној Гори. А што се Црне Горе тиче, Мило Ђукановић и није имао избора. Зато што није имао више са чиме да тргује и продужава свој останак на власти. Међутим, ако се свело на то да рејтинг силне НАТО коалиције зависи од позива Црној Гори, онда је то доказ да НАТО никада јаднији није био.
