„Новости“ пред кућом генерала Владимира Лазаревића, после његовог доласка из Схевенингена. Претекао сам хашко губилиште. Осудили су ме зато што сам командовао Приштинским корпусом ЧЕКАО је и дочекао. Генерал Владимир Лазаревић, који је данас пуштен на слободу из затвора Хашког трибунала, вечерас је у свом дому у Нишу коначно загрлио своју деветомесечну унуку Лану. Сањао је деда, током дугих затворских ноћи, тај тренутак да први пут види кћеркицу свог најмлађег сина Милана. А на нишком аеродрому „Константин Велики“, одмах после изласка из авиона Владе Србије, генерал Лазаревић је изљубио и унуку Николину (6) и унука Лазара (12), децу сина Марјана. Неописиву радост што је после десетак година на слободи, са њима је поделио и пред кућом док је дочекивао и испраћао многобројне пријатеље који су долазили да га поздраве. Повратак генерала из Хага, у дому Лазаревића прославили су министри правде Никола Селаковић, одбране Братислав Гашић, рада и запошљавања Александар Вулин, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, Владимиров саборац, сада управник нишког затвора Александар Грбовић… Владимирова супруга Олга је коначно назад добила мужа, који је живот посветио војсци и држави. ЧУВАР ЗАСТАВЕ МИНИСТАР Братислав Гашић рекао је да Војска Србије води рачуна о свим својим официрима, подофицирима и генералима, додајући да мало људи зна да се тактике генерала Лазаревића примењују и изучавају и на америчким војним школама. Министар за рад, социјална и борачка питања Александар Вулин је указао да није било таквих људи, не би било ни Србије коју волимо. Он се захвалио породици генерала Лазаревића, што га је очувала свих ових година, а онда и њему што је тако високо чувао заставу Србије. Том целог поподнева и вечери у кућу Лазаревића долазили су рођаци и многобројни пријатељи, да виде „свог“ генерала. А на улици многи су чекали да генерал изађе да испрати госте, како би се са њим руковали и сликали. Како кажу, да овековече овај историјски тренутак. Генерал Лазаревић, после пуштања на слободу из затвора Хашког трибунала, где је издржао две трећине казне, атерирао је авионом на писту нишког ародрома у четвртак око 14.20, а са њим су били министри правде и одбране, Никола Селаковић и Братислав Гашић. Захваљујући се свима који су га сачекали, нагласио да га је Хашки трибунал осудио само зато што је командовао Приштинским корпусом. - Претекао сам хашко губилиште, дубоко уверен у правду и истину – рекао је Лазаревић на дочеку, организованом на нишком аеродрому. – Не можете лагати све људе, све време. Извор мог опстанка било је мојих 600 страдалих сабораца и више од 2.000 рањених. Генерал се захвалио и свим државним органима и владама Републике Србије од 2005. до данас, који су настојали да му пруже помоћ сходно условима, пре свега, у смислу животног опстанка и очувања здравља. Поздравио је и све оне који су на било који начин били део његове одбране, и који су у својим молитвама били са њим. - Прошло је десет година живота и слободе отетих од мене и моје породице – рекао је генерал Лазаревић. – У Хашком трибуналу нисам осуђен ни за једно конкретно недело моје или било ког припадника Приштинског корпуса, већ зато што сам наводно помогао тројици оптужених из мог предмета у протеривању албанског становништва, и то без иједног доказа ван разумне сумње, како они кажу. Генерал Лазаревић је истакао и да је усправно стајао пред хашким судијама и тужиоцима, правдом и истином, смеран пред Богом и свим погинулим саборцима и жртвама тог проклетог рата. ДОБРОВОЉНО ОТИШАО ХАШКИ трибунал осудио је Лазаревића по командној одговорности на 14 година затвора због злочина на Косову и Метохији. Био је командант Приштинског корпуса, а потом и командант Треће армије Војске Југославије 1998. и 1999. године. Лазаревић је у хашком затвору провео више од 10 година, где се разболео, а неколико пута је оперисан. У фебруару 2005. добровољно је отишао у Хаг, где је осуђен на 15 година затвора, али му је казна после жалбе смањена на 14 година. Генерал са познаницима испред куће у Нишу СЕЛАКОВИЋ: ПРАВИ ПРИМЕР МИНИСТАР Селаковић је рекао да је Лазаревић човек захваљујући коме су данас слободни и Ниш, Врање, Лесковац, Београд, Нови Сад, Сомбор, Краљево, Ужице, Ваљево… - Ово је велики дан зато што је генерал дочекао да буде дочекан у својој Србији, да га дочекају људи из врха државе, Војске, Цркве – истакао је Селаковић. – Волео бих да свет дочека дане када ће сви ратни команданти у свету поштовати права и обичаје ратовања, ценити и штитити сваког човека и његов живот, као што је то чинио Лазаревић. извор: Вечерње Новости
