„Амери пујдали Изетбеговића да не прихвати мир“

Бањалука – Бивши европски мировни посредник у БиХ Жозе Кутиљеро изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу да је у пролеће 1992. године лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић прво прихватио, а затим, под утицајем САД, одбио принципе преуређења БиХ и да је права трагедија што тада није постигнут мир. „Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа 18. марта 1992. године и мапе која је део Дејтонског споразума из новембра 1995. године показује да је, након три и по године рата, резултат био готово исти. Небројени животи могли су бити сачувани“, рекао је Кутиљеро, преносе београдски медији. Кутиљеро, који је сведочио по обавезујућем налогу суда, потврдио је да су у марту 1992. године представници све три националне заједнице прихватили принципе уређења БиХ са три конститутивне јединице унутар тадашњих граница. „Након усвајања уставних принципа, Срби су желели даље преговоре о подели територије, а муслимани су почели да одуговлаче. Недуго пошто су стране прихватиле принципе, до мене је почело да допире да се Алија Изетбеговић јавно одриче свог пристанка у изјавама муслиманским медијима. Тадашња влада БиХ званично је одбацила принципе у јуну 1992. године“, подсетио је Кутиљеро. Он је нагласио да за време преговора није веровао Изетбеговићу који је, како је нагласио, „упркос срдачном маниру лагао и био варљив“. „Да будем правичан, Изетбеговић и његови саветници били су охрабрени да пониште тај договор и да се боре за унитарну босанску државу од добронамерних чинилаца споља који су мислили да све знају најбоље““, рекао је Кутиљеро, алудирајући на улогу САД. Караџић упозорен Кутиљеро је потврдио да је тачно и да је лидера босанских Срба Радована Караџића упозорио да ће споразум бити могућ само ако га прихвате све три стране и „све етнички очишћење територије буду враћене у стање пре рата“. Кутиљеро је нагласио да „муслимани нису желели поделу БиХ, Срби нису желели БиХ уопште, већ да остану са Србијом, а Хрвати су хтели да припадају Хрватској“, али да су преговорима дошли до начелног решења о „трипартитној БиХ“ сличног оном постигнутом у Дејтону, након три и по године рата и небројаних жртава. „Питање је било – можемо ли имати унитарну БиХ или БиХ из три дела. Моје уверење је било да само троделна Босна може успети, што је потврдио и Дејтонски споразум“, рекао је Кутиљеро. На питање да ли је знао за Караџићево инсистирање на признању стања на терену – до којег су српске снаге, по оптужници, дошле применом силе ради заузимања територија и прогона несрба – Кутиљеро је нагласио да му Караџић то никада на тај начин није рекао. Муслимани испалили гранату на људе у реду за хлеб Кутиљеро је потврдио и да му је португалски официр, који је служио у Унпрофору у Сарајеву, пренео да је убеђен да је граната која је 27. маја 1992. године убила 26 грађана у реду за хлеб у Улици Васе Мискина била испаљена са подручја где су били положаји муслиманских снага. Срна извор: http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/ameri-pujdali-izetbegovica-da-ne-prihvati-mir/